Aurelija Đan, osnivačica
Aurelija Đan je psihološkinja i psihoterapeutkinja koja gaji duboku strast prema istraživanju našeg istinskog bića. Kroz integraciju različitih pristupa poput geštalt tehnika, rada sa telom, meditativne prakse i majndfulnesa, Aurelija pomaže svojim klijentima da se suoče sa prošlim ranama, umesto da se od njih skrivaju, te da pronađu prave puteve za izražavanje svoje autentične prirode. Njen fokus je na radu sa razvojnim, kompleksnim traumama i poteškoćama koje proizlaze iz njih: posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), anksioznost, depresija, razne duhovne krize, kao i izazovi u interpersonalnim odnosima. Ima dugogodišnje iskustvo u radu sa različitim maginalizovanim kategorijama stanovništva kao što su LGBT+ populacija, žene koje su preživele nasilje i izbeglice. Snažno veruje u potencijal psihodelika kao ključnog faktora u budućem razvoju psihoterapije, smatrajući ih dragocenim alatom za pomoć u rešavanju različitih mentalnih poteškoća. Aurelija je poseduje Nacionalni sertifikat za psihoterapiju, a takođe je prošla MAPS-ov (Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies) trening specijalizovan za psihoterapeute koji će biti osposobljeni za vođenje terapije potpomognute MDMA-om u lečenju PTSP-a.
Prof. Dr Maja T. Iskjerdo
Prof. dr Maja T. Iskjerdo, poreklom iz Beograda i Perua, veći deo detinjstva je provela u amazonskoj prašumi u Peruu. Sa dvadeset godina započela je suživot sa plemenom Ašaninka, gde je učila o njihovoj kulturi i enteogenim biljkama. Taj rani kontakt sa Amazonijom je bio inspiracija za njen dalji život. Diplomirla je na Univerzitetu u Beogradu, smer pejzažna arhitektura, a zatim na istom univerzitetu nastavlja magistarske studije iz biotehničkih nauka, što joj omogućava naučno istraživanje biljaka Amazonije. Njeno obrazovanje se nastavlja u Španiji, na Univerzitetu Las Palmas de Gran Kanarija i na Univerzitetu La Laguna, gde stiče diplome iz arhitekture i psihologije, a potom i master iz arhitekture i istorije umetnosti. Ove studije dodatno produbljuju njeno interesovanje za nesvesno i mistično u arhitekturi, što kasnije rezultira doktorskom disertacijom iz oblasti teorije arhitekture, pod nazivom "Priroda i misticizam u materijalizaciji arhitekture, sa osvrtom na radove Rudolfa Štajnera i Bakminster Fulera.“ Prof. Iskjerdo je takođe bila deo istraživačkog tima na Katoličkom univerzitetu u Peruu, gde je proučavala amazonsku antropologiju, a nakon toga je u Beogradu upisala kliničku, a potom u Barseloni transpersonalnu psihologiju. Danas, Maja živi i radi na relaciji Srbija - Peru i zauzima mesto redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Union - Nikola Tesla, gde nastavlja da spaja svoje bogato multikulturalno nasleđe sa akademskim interesovanjima.
Jelica Milojčić
Jelica Milojičić je master psihološkinja i studentkinja završne godine doktorskih studija psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kom je završila osnovne i master studije psihologije i gde je zaposlena kao istraživač. Glavna sfera istraživačkog interesovanja su efekti majndfulnes meditacija i značaj psihodelika za ljudsko funkcionisanje. Pored naučnog interesovanja, Jelica pohađa i edukaciju za ACT psihoterapiju te u svom radu teži da integriše nauku i praksu. Posebno je interesuju integracija majndfulnesa i istraživanje psihodelika kao mogućnosti za poboljšanje mentalnog zdravlja. Veruje u efektivnost psihodelika u rešavanju psihičkih poteškoća i zalaže se za strogu kontrolu konzumacije, vođenu naučnim istraživanjima i etičkim principima.
Dr Siniša Birovljev
Dr Siniša Birovljev (1955) iz Beograda, specijalista opšte i kardiovaskularne hirurgije u penziji. Radni vek proveo na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". U više navrata boravio, školovao se i radio u poznatim medicinskim centrima u svetu u SAD, Francuskoj, Norveškoj i Kuvajtu. Član više domaćih i stranih profesionalnih udruženja, obajvio preko 80 radova i saopštenja na stručnim skupovima i u specijalizovanim časopisima. Svestranost, upornost i ljubav ka otkrivanju novog doprineli su razvijanju interesovanja za neuronauku, filozofiju i istraživanja svesti u naučnim i kontemplativnim okvirima. Lična iskustva sa izmenjenim stanjima svesti stečena tokom višegodišnje meditativne prakse doprinela su interesovanju za potencijale primene psihodelika u medicini i ličnom razvoju. Saznanja stečena praćenjem gotovo eruptivnog razvoja informatičkih i neuroimidžing tehnologija početkom 21 veka ulivaju nadu da bi njihova pratkična primena u budućnosti mogla dostići nivo nove civilizacijske tekovine. Ovakva razmišljanja svakako opravdavaju lični angažman u ovoj novoj oblasti interesovanja.